Normalna seksualnost se može definisati kao seksualno ponašanje koje nije destruktivno po samu osobu i ljude oko nje, koja je usmerena ka partneru i koja uključuje stimulaciju primarnih seksualnih organa. U odnosu na anksioznost je na odgovarajući način asocirana. Ali ako to nije slučaj, seksualnost povezana sa anksioznošću postaje put za višestruke psihopatogene koji će otvoriti put ka seksualnim disfunkcijama. Zapravo, seksualne disfunkcije, kao i seksualne fobije, posledica su anksioznosti koja je kao seksualno destruktivna anksioznost gotovo uvek poražavajuća za međupartnerski odnos.
Anksioznost obično deluje na duboko podsvesnom nivou, što predstavlja veoma mučnu borbu za ljude koji su donekle svesni uzroka svojih seksualnih disfunkcija. Svakako da se to sve odražava na performanse u seksualnoj sferi koje će dovesti do značajnih negativnih posledica. Ne samo da može uticati na seksualni odgovor, odnosno fiziološki odgovor organizma tokom seksualnog odnosa, već i na psihološkom nivou i generisati osećaj bespomoćnosti, frustracije, ljutnje i tuge. Ove emocije mogu pokrenuti začarani krug, utičući na samopouzdanje i zadovoljstvo međupartnerskim odnosom. Ljudi se mogu osećati obezvređenim i krivim zbog seksualnih problema sa kojima se susreću u vezi, što ih može odvesti u stanje strepnje, zabrinutosti, nemira, nervoze, do osećaja anksioznosti.
Uzroci anksioznosti zbog performansi u seksualnom životu
Uzroci anksioznosti obuhvataju intrapsihičke probleme i probleme vezane za odnose. Činioci koji uzrokuju anksioznost u seksualnoj sferi mogu biti mnogostruki, ali najčešće su:
- Jaka privrženost ili divljenje prema partner, što može povećati pritisak.
- Strah od odbijanja – strah od neuspeha.
- Neurotična borba za prevlast zasnovana na infantilnom prenosu na partnera, na uspostavljanju dominacije, što se manifestuje ljutnjom, nepoverenjem i osećanjem zavisti na partnerov uspeh.
- Duboki seksualni konflikti koji vuku poreklo još iz doba detinjstva zbog, na primer, patrijarhalnog vaspitanja.
- Sumnja u uspeh u seksualnom činu, što obično dovodi do panike i potrebe da da se pobegne od željenog subjekta.
- Ukoliko se značenju seksualnog čina daje određeni kontekst (prvi zajednički seksualni odnos, romantično putovanje, itd.).
- Lična ili percipirana visoka očekivanja od partnera.
- Sumnja u sopstvene sposobnosti zbog, na primer, nedostatka samopouzdanja u pogledu seksualnih ili emocionalnih veština.
- Negativno poređenje, nenaklonjeno upoređivanje sa svojim partnerom ili idealizovanim uzorima, seks po tuđem receptu. Ove situacije mogu biti pogoršane nedostatkom samopouzdanja, osećajem da nemate dovoljno iskustva ili strahom da će se veza prekinuti ako se percipirana seksualna očekivanja ne ispune.
Negativni uticaji društva i medija
U društvu u kojem se lako stalno uspoređujemo, posebno putem medija, anksioznost postaje sve češća. Pritisak da se prilagodi ponašanju u sferi seksualnosti po tuđem receptu koji je često za mnoge neodgovarajući i nedostižan prikazanom “idealu”, može izazvati niz briga i problema među partnerima u seksualnoj sferi.
Nerealni standardi prikazani u pornografiji uveliko doprinose anksioznosti u pogledu seksualnog izvođenja. Pornografija, posebno, često predstavlja iskrivljen pogled na seksualnost. S jedne strane, muškarci su uvek hiperperformativni, a žene, osim što odgovaraju različitim standardima lepote, odgovaraju i ultra-orgazmično. Ove slike ne odražavaju stvarnost i mogu stvoriti nerealna očekivanja, što dovodi do nesigurnosti i kompleksa.
Pornografija često predstavlja situacije koje su iluzorne i koje mogu uključivati nasilna seksualna scenarija, seksističke ili rasističke poruke, često usmerene na zadovoljstvo muškaraca.
Upoređivanje sa ovim nerealnim standardima performansi može učiniti da se partneri osećaju nezadovoljno, što može povećati anksioznost.
Prevazilaženje anksioznosti u pogledu performansi u seksualnom životu
Da biste prevazišli ovaj oblik anksioznosti, ključno je:
Intenzivno međusobno komuniciranje
Samo nesmetanim tokom informacija seksualni odnosi se mogu odvijati u smeru obostranog prilagođavanja, usavršavanja i trajanja. Kako je seksualnost fiziološko – doživljajni – odnosni fenomen, partneri moraju biti u stanju kako davati tako i primate informacije, kako pozitivne tako i negativne. Međusobno komuniciranje o vlastitoj seksualnosti omogućava partnerima da na najbrži i najbolji način dođu do konkretnih spoznaja o onome što ih na području seksualnosti može učiniti srećnim i zadovoljnim.
Dekonstrukcija ograničavajućih uverenja
Stereotipi i društvene norme u vezi sa seksualnošću obično stvaraju pritisak na određeno ponašanje.
Stereotipi i društvene norme koji se javljaju kod žena, obično su sledeći:
- Strah pred odbijanjem ili strah da će povrediti muškarčevu sujetu, te često glumi orgazme umesto da otvoreno razgovara sa partnerom. Rezultat: Nezadovoljstvo vremenom sve više raste, bol prilikom seksualne penetracije, izlivi plača.
- Neadekvatno seksualno vaspitanje koje je proizvod primitivnijih sredina i porodica zbog čega žena može da u toku seksualnog čina ima osećaj da radi nešto pogrešno, sramno, za nju ponižavajuće ili nešto što ne bi smela, zbog čega nije u stanju da ostvari pun kontakt sa muškarcem,
- Pod dejstvom medija koji plasiraju nerealan ideal ženske lepote, mnoge žene smatraju da su fizički neprivlačne zbog čega su sramežljive da se skinu pred muškarcem što rezultira blokedom energije i slobodnog prepuštanja muškarcu.
Stereotipi i društvene norme koji se javljaju kod muškaraca, obično su sledeći:
- Dokazivanje muškosti i sopstvene vrednosti zbog čega se javlja potreba neselektivnog prepuštanja svakoj partnerki.
- Zbog potrebe za samodokazivanjem u muškost pokazuje nespretnost. Frustriran je da nauči ili pita, što na kraju rezultira delimičnom ili totalnom impotencijom, što olako može da rezultira ponižavanjem partnerke.
- Muškarac pod pritiskom stereotipa i društvenih normi mora da bude “pravi” muškarac, što podrazumeva da bude savršen ljubavnik i to pokušava sebi da dokaže.
- Muškarcu emocije nisu dozvoljene, jer je to znak slabosti, zbog čega seksualnom činu pristupa veoma ozbiljno da sam čin žive radosti više podseća na pogrebnu povorku.
Ako se funkcija seksa svede na tehniku i ako se ova velika poslednja tajna u industrijskom svetu svede na određene formule kojima diktiraju stereotipi i drušvene norme, čovek će postati automat, njime će u potpunosti zavladati ego, biće lišen svih strasti i želja. Ljudi dok se god osećaju obaveznim da vode ljubav ili uživaju u seksu na neki unapred propisan način ili ako shvate seks tako da mu moraju pristupiti u nekim određenim vremenskim razmacima, nikada neće postići pravu polnu slobodu, što će zasigurno mnoge parove vremenom povući na dole.
Nema slobode tamo gde postoji pritisak, bilo da su stereotipi, društvene norme ili mediji.
Ojačajte samopoštovanje
Rad na samopouzdanju i prihvatanju sopstvenog tela i želja je od presudnog značaja, jer naš um crpi snagu iz tela. Konačno, važno je zapamtiti da je seksualnost iskustvo, a ne predstava. Svi to doživljavamo na lični i jedinstven način. Svako ima svoje potrebe, sklonosti i sposobnosti i ne postoji standard za postizanje savršenih performansi u seksualnoj sferi. Ključno je da se fokusirate na zadovoljstvo i vezu sa partnerom, a ne na performanse.
Zaključak: Seksualnost je nezaobilazni aspekt života. Da bismo je profinjavali, neophodno je da radimo na sebi, na profinjavanju celokupnog sopstvenog bića. Ukoliko radimo na širenju svesti, na sopstvenom obrazovanju, naoružavamo se raznim spoznajama, seksualnost ne može ostati na primitivnom nivou. Ona je u osnovi čovekove žvotne energije, s toga radom na sebi, na sopstvenom celokupnom biću, možemo se uzdići visoko. Ako je potiskujemo, bežimo od osećanja, negujemo sopstveni egoizam, srušićemo se do pakla nesvesnog. Bilo koju metodu da izaberemo za sopstveni psihološki rast, izgrađivaćemo viši nivo svesti i spoznaje, čime ćemo doprineti ličnom uzdizanju, kako u sferi seksualnosti tako i na svakom životnom terenu.
