Fasada normalnosti
Podizanje svesti o važnosti ranog prepoznavanja psihopata
Fasada normalnosti
Podizanje svesti o važnosti ranog prepoznavanja psihopata
Danas mnogi autori, svetski priznati stručnjaci na sav glas apeluju ne bi li kod ljudi podigli svest o njihovom prepoznavanju. Mnogi ljudi bi se spasili, mnoge karijere bi se očuvale, bilo bi neuporedivo manje slomljenih srca, kod mnogih ljudi bi se očuvao kvalitet života, mnogo više bi bilo zadovoljnijih i srećnijih, samo kada bi bili naoružani znanjem o antisocijalnom poremećaju ličnosti.
Kada se radi o manipulaciji koju nad vama sprovodi psihopata, vreme njihovog prepoznavanja je odlučujući faktor. Ukoliko ih ne prepoznate na vreme, sigurno je da će svoju strategiju koja je usmerena u pravcu realizacije nekog interesa ili koristi za sebe sprovesti do kraja u delo. Na primer, možete biti izmanipulisani kao njegov pion ili seksualno iskorišćeni ili možete da mu pozajmite novac koji vam nikada neće vratiti. Može vam uništiti kredibilitet, poslove, dobre odnose sa ljudima. Uništiće vam život! Mnogo je primera na koji način vas psihopata može iskoristiti i zloupotrebiti. Ako ih ne prepoznate na vreme, budite sigurni da će vam napraviti dosta štete, a vi ćete ostati zbunjeni, emocionalno, fizički i finansijski uništeni.
Do perfekcije izgrađena fasada normalnosti koja spolja savršeno dobro imitira osobu koja normalno funkcioniše. Sopstveni unutrašnji haos koji rezultira visoko ciljanim destruktivnim ponašanjem psihopata veoma vešto skriva ispod perfidno izgrađene fasade normalnosti. Nažalost, njihove žrtve kada spoznaju istinu, uglavnom su već zloupotrebljene i eksploatisane.
Istina o postojanju mračne strane ljudske prirode i opasnih situacija koju mračni umovi mogu da olako iskonstruišu, usmeravaju na dva ključna pitanja: kako da ih na vreme prepoznamo i šta može da bude “okidač” za njihov napad? Znanje na ove odgovore može biti spas za mnoge probleme i nevolje koje mogu da prouzrokuju psihopate, ako ne i spas za sam život.
Izvodi iz recencija:
“Disocijalni ili antisocijalni poremećaj ličnosti ili, neformalno, psihopatija kao i narcisoidnost u njenoj osnovi, predstavlja skup različitih duševnih, mentalnih i emocionalnih poremećaja ličnosti, koji se izražava u njegovom specifičnom, toksičnom i destruktivnom odnosu prema drugim ljudima sa kojima stupa u kontakt. Opasnost je moguća, bilo gde i bilo kad, jer su prisutni oko nas, neprepoznatljivi u svojoj uobičajenosti i nepredvidivi u svom poremećaju. Stoga, autorka Dragana Rakin, kroz Fasadu normalnosti približava čitaocima kakva je to ličnost, istinski ogoljena, a kakva joj je fasada sa kojom se predstavlja. Takođe, autorka nas uvodi kroz različite moguće situacije u kojima se sa njima možemo susresti, te nas kroz njih upozorava na koji način, lako, možemo postati njihov plen, a kako da odolimo izazovima putem veština prepoznavanja i reagovanja.”
Perić Sandra, forenzički veštak, major policije
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Uprava kriminalističke policije Novi Sad
Odsek za forenzično-psihološke analize i poligrafska ispitivanja
„Čitaoci se uvede u svet razumevanja manipulacije, koja je prva i osnovna karakteristika psihopatske ličnosti. Pomaže nam da razumemo na koje sve načine možemo biti uvučeni u igru koja u prvi mah uvek deluje primamljivo i pruža nam baš ono što nam nedostaje u tom trenutku. Dobro poznavanje patologije koja se krije iza „fasade normalnosti” pomaže nam da je pre svega prepoznamo, a onda i zaštitimo sebe u različitim životnim sferama. Čitanjem ove knjige dobijamo spoznaju o fenomenu psihopatije sa kojim se većina nekad susretne u životu. Znanje i svesnost su naša najjača snaga i moć”.
Nataša Oparnica Vračar
MA klinički psiholog
Geštalt psihoterapeut pod supervizijom
„Knjiga Dragane Rakin „Fasada normalnosti“ pruža nam jedinstven pogled na problem psihopatije, na različite vrste manipulacija sa kojima se svakodnevno susrećemo. Funkcija ove obimne i temeljne studije je da nas poduči i upozori, u čemu leži njena najveća vrednost. Fasada normalnosti je pravi primer korisne knjige koja nam pomaže da prepoznamo pogrešne modele ponašanja i izbegnemo štetne posledice po život i mentalno zdravlje“.
Dr Marija Bjelica, urednik