Naučni i tehnološki napredak duboko menja naše razumevanje sveta i ima značajan uticaj na sve aspekte društva. Međutim, ovaj napredak nije uvek bez izazova. Oni pokreću glavna etička, socijalna i ekološka pitanja. Imaju li nauka i tehnologija još uvek moć da transformiršu svet na pozitivan način, ili ponekad trebamo biti oprezni? “Tehnologija je korisno oružje, ali strašno oružje”, jednom je rekao Franklin D. Roosevelt. Šta je sa 2024?
Naučni napredak koji će revolucionirati svet
Svetska nauka napreduje u velikim skokovima, a veliki naučni događaji su na vidiku. Misije na Mesec su pokrenute ili će biti lansirane, naše razumevanje univerzuma napreduje zahvaljujući performansama svemirskih teleskopa kao što su JWST ili Euclid, druge vakcine nove generacije se razvijaju nakon uspeha mRNA vakcina tokom pandemije, terapija genetskom modifikacijom napreduje, obećanja monoklonskih antitela su potvrđena, fizika čestica pravi ogromne korake, veštačka inteligencija nastavlja da se razvija… mogli bismo navesti još mnogo primera.
Kao i u svakoj eri, svet se razvija zahvaljujući nauci i tehnološkom napretku, a velike zemlje se upuštaju u žestoku konkurenciju da bi bile prve. Kineska nauka tako potresa hijerarhije uspostavljene u prošlom veku i sada je na drugom mestu iza Sjedinjenih Država po broju naučnih publikacija. Japan pada a zemlje poput Indije, Irana, Južne Koreje se pojavljuju. Nauka takođe postaje sve internacionalnija, a naučnici sve više sarađuju preko granica.
Sve ovo je puno obećanja, ali možemo li slepo verovati nauci da osigura bolju budućnost za sve ili bismo trebali biti oprezni i prema njoj?
Primer veštačke inteligencije (VI)
Razvoj veštačke inteligencije (VI), koja postepeno zadire u sva područja i sektore aktivnosti, možda je više od bilo kojeg drugog tehnološkog napretka povezanog i s prilikama i sa izazovima. VI se često plaši zbog pretnji koje predstavlja za obrazovanje, zapošljavanje, organizaciono upravljanje itd. Međutim, jasno je da će VI imati uticaj na evoluciju naših društava. Za mnoge to će promeniti svet kakav poznajemo i, kao rezultat, moraće biti strogo regulisano.
Studija EY o budućem geopolitičkom razvoju naglašava meteorski uspon VI, ne samo kao alata za napredak već i kao budućeg bojnog polja za globalne sile. Veštačka inteligencija je zaista brzo postala centralni element moći i uticaja nacija. Velike sile kao što su Sjedinjene Države, Kina, Rusija i EU masovno ulažu u istraživanje kako bi je razvile. Pored svojih ekonomskih i tehnoloških aspekata, VI je takođe postala oruđe meke moći, utičući na diplomatiju, odbranu i međunarodnu trgovinu od koje se posebno strahuje u smislu sajber sigurnosti, koja postavlja nove izazove u smislu međunarodne regulative. Međunarodne organizacije, kao što su UN ili G20, počinju da integrišu veštačku inteligenciju u svoje programe, nastojeći da uspostave regulatorne okvire i etičke standarde.
Regulacija VI, iako je složena, nudi jedinstvenu priliku da se tehnološki napredak preusmeri na humanije, pravednije i održivije ciljeve. Izaziva nas da drugačije razmišljamo o inovacijama, ne samo u smislu onoga što je tehnološki moguće, već i onoga što je etički poželjno i društveno korisno. Imperativ je da vlade, preduzeća, istraživači i građani zajedno rade na oblikovanju putanje u kojoj VI ne samo da poboljšava efikasnost i produktivnost, već jača naša društva i štiti našu planetu.
Odnos nauke i etike
Nauka je uveliko poboljšala stanje čovečanstva i doprinela povećanju globalnog blagostanja. Pomogla je u rešavanju velikih izazova s kojima se ljudska društva suočavaju i nastavit će to činiti. Međutim, neke od primena istraživanja nose ozbiljne i nepovratne rizike za buduće generacije i ponekad je teško proceniti posledice određenih inovativnih istraživanja, na primer, u oblastima genetike, digitalne tehnologije ili veštačke inteligencije. Rizici koje ove inovativnosti mogu da donesu budućim generacijama još nisu u potpunosti istražene. Otuda je važno uzeti u obzir etičke probleme koje ova područja istraživanja mogu predstavljati.
Kada naučnici postanu čarobnjaci šegrti
Nauka ponekad postaje instrument dominacije, posebno u vremenima rata, kada države izdašno ulažu u nauku nadajući se da će razviti tehnologiju koja im može pomoći u pobedi. To je bio slučaj tokom oba svetska rata, gde su naučnici učestvovali u dizajniranju i poboljšanju novih vojnih tehnologija. To je bio slučaj tokom Hladnog rata, kada su se Sjedinjene Države i SSSR žestoko takmičil da regrutuju bivše nacističke naučnike, a to je i danas slučaj sa severnokorejskom trkom u nuklearnom naoružanju, iz Irana i drugih.
Osim potrage za oružjem koje bi moglo sačuvati planetu, destruktivni potencijal modernih tehnologija takođe dolazi od biotehnologija. Od istraživanja virusa do biološkog oružja, samo je jedan korak. “Linija koja razdvaja odbrambene aktivnosti s terapijskom i stoga medicinskom svrhom od ofanzivnih aktivnosti posvećenih vojnim primenama je vrlo porozna, da ne kažem nevidljiva”, objašnjava Olivier Lepick, specijalista za hemijsko i biološko oružje. “Zbog toga je nedavni primer rada Univerziteta Wisconsin i holandskog tima na mehanizmima mutacije virusa H5N1 od velike zabrinutosti za naučnu zajednicu. Stoga se mora tražiti suptilna ravnoteža između naučnog napretka, etike, morala i geopolitičkih i sigurnosnih razmatranja, jer nauka napreduje brže od sposobnosti međunarodne zajednice da reguliše svoje potencijalne posledice”. Ovo zapažanje ne vredi samo za medicinska istraživanja, već generalno i za područje tehnoloških inovacija.
Nauka i održivi razvoj
Klimatske promene, koje narušavaju planetu, čine temu odnosa nauke i održivog razvoja prioritetnim pitanjem. Suočena sa ekološkim katastrofama i brzim tehnološkim razvojem, nauka je neophodna za pronalaženje rešenja. Tako barem misle UN, pozicionirajući nauku, zajedno sa tehnologijom i inovacijama (STI) kao područja delovanja koja su bitna za postizanje ciljeva održivog razvoja (SDG) postavljenih za 2030. To je i ono što većina ljudi misli. Prema nedavnom istraživanju grupe 3M, 79% njih veruje da nauka igra ključnu ulogu u rešavanju izazova klimatskih promena i da je neophodno osigurati održivu prosperitetnu budućnost za sve.
Drugi, naprotiv, veruju da naučni napredak može predstavljati opasnost za planetu. Istina je da su intenzivna naučna istraživanja omogućila, na primer, razvoj hemikalija koje se koriste u poljoprivredi i industriji, a koje su doprinele intenziviranju zagađenja vode i vazduha. Nauka je takođe pokrenula upotrebu tehnologija kao što su automobili, avioni i industrijske mašine, koje zahtevaju ogromne količine energije i prirodnih resursa. Nauka je moćan alat za poboljšanje naših života, ali može imati i negativne uticaje na našu okolinu ako se ne koristi odgovorno i održivo.
COMETS je kontaktirao CNRS po pitanju uticaja naučnih istraživanja na životnu sredinu. Ovo upućivanje dolazi u kontekstu dubokih pitanja, unutar sveta istraživanja, o odgovornosti ovog sektora u pogledu ekoloških izazova. Za COMETS, uzimanje u obzir uticaja na životnu sredinu mora se smatrati delom istraživačke etike, na isti način kao i poštovanje prema osobi ili eksperimentalnoj životinji, a kolektivna je odgovornost istraživačkog osoblja da uzme u obzir njegovu ekološku dimenziju.
Kao što vidimo, nauka je polje koje izaziva mnoge debate i kontroverze. S jedne strane, predstavlja suštinski alat za razvoj društva omogućavajući napredak u svim oblastima, od medicine do energetike. S druge strane, može biti izvor opasnosti i negativnih posledica ako se ne koristi odgovorno.
Kako nastaviti ulagati u istraživanje i promovisati odgovornu i etičku upotrebu nauke kako bi se maksimizirale njene koristi za čovečanstvo? Odgovor 27. avgusta tokom debate je bio: “Kada nauka promeni svet.”
Odnos između nauke, morala i etike bio je predmet intenzivne debate od 6. veka pre nove ere. U vrlo idealističkoj viziji, Sokrat je tvrdio da samo neznanje vodi u zlo, dok, obrnuto, svetlo istine osvetljava put dobra i izbegava zle pogreške. Protagora je bio suprotnog mišljenja i, dvadeset vekova kasnije, Rable će, sledeći Protagoru, izjaviti da je nauka bez savesti samo propast duše. Kontroverza između etike i nauke dodatno je porasla u drugoj polovini 20. veka, nakon Drugog svetskog rata i užasa koje su počinili nacistički lekari, što je dovelo do uspostavljanja kodeksa etičkog ponašanja. Danas su granice između fundamentalnih i primenjenih istraživanja sve nejasnije, što pogoduje nastanku etičkih pitanja u sve ranijim fazama.
Hoće li etika i nauka biti manje konfliktne u 21. veku? Teško je odgovoriti, ali Svetska komisija za etiku naučnog znanja i tehnologije, koju je osnovao UNESCO, bavi se ovim pitanjima. Neke od tema koje će biti uključene u radni program 2024-2025 su: etika istraživanja, razvoj i primena kvantnih računarskih tehnologija, veštačka inteligencija, robotika i internet, etika astrobioloških istraživanja, ekspanzije ljudi u svemir…
