Socijalna anksioznost nadilazi povremenu nervozu pred važan događaj. To je intenzivan i nesrazmeran strah od jedne ili više društvenih situacija, od osude drugih, posramljenosti ili odbijanja. Ljudi sa socijalnom anksioznošću često žive sa strahom da će njihovi postupci ili reči biti pogrešno shvaćeni, što ih navodi da izbegavaju određene društvene situacije. Ovo može uticati na svakodnevni život, bilo da se radi o izbegavanju sastanaka s prijateljima, obroka sa porodicom, interakcije sa strancima, boravku u grupi, boravku na javnom mestu, započinjanja razgovora ili izražavanja pred drugim ljudima itd.
Pojedinci pogođeni socijalnom anksioznošću osećaju intenzivan strah da će biti osuđivani, negativno ocenjeni ili odbačeni. Takođe se mogu brinuti da će drugi primetiti njihovu anksioznost, kao što je uočavanje znakova kao što su crvenilo ili mucanje kada govore. Ova anksioznost može imati značajan uticaj na njihov društveni, porodični i profesionalni život.
Koji su simptomi socijalne anksioznosti?
Socijalna anksioznost se manifestuje na različite načine, ali evo nekih uobičajenih znakova koje treba tražiti:
- Crvenilo, znojenje ili drhtavica: Kada je osoba anksiozna u društvenoj situaciji, može osetiti crvenilo na licu, jako se znojiti ili imati nevoljno drhtanje.
- Povećan broj otkucaja srca: Socijalna anksioznost može uzrokovati povećanje broja otkucaja srca, čineći srce kao da kuca jače i brže.
- Poteškoće u prepoznavanju misli: Oboleli se mogu osećati preplavljeno anksioznošću do te mere da više ne mogu jasno razmišljati ili organizovati svoje misli.
- Mučnina: Neki ljudi mogu osetiti mučninu ili nelagodu u stomaku kada se suoče sa stresnim društvenim situacijama.
- Ukočeno držanje tela ili nizak ton glasa: Socijalna anksioznost može dovesti do ukočenog držanja i slabog glasa, jer se osoba oseća nelagodno i napeto.
- Poteškoće u uspostavljanju kontakta očima: Pogođenim osobama može biti teško da gledaju druge direktno u oči, posebno ako ih ne poznaju dobro.
- Negativno prosuđivanje: Mogu se osećati samosvesno i bojati se da će ih drugi negativno oceniti.
- Izbegavanje mesta s gužvom: Da bi izbegli ove stresne situacije, neki ljudi sa socijalnom anksioznošću mogu izbegavati mesta gde ima drugih ljudi.
5 stresnih situacija tokom praznične sezone
Postoje neke specifične okolnosti tokom sezone praznika koje mogu biti posebno stresne za one koji pate od socijalne anksioznosti:
- Kancelarijske zabave
Razgovori s kolegama ili sastanci sa šefom mogu biti izvor stresa, posebno ako se bojite da ćete napraviti neugodnu grešku.
- Ishrana u javnosti
Proslave su prilika kada morate jesti pred drugim ljudima i to može uzrokovati intenzivan stres.
- Provođenje vremena sa porodicom
Ako postoji napetost u porodici, ili postoji strah od neispunjenja porodičnih očekivanja, to može biti dodatni teret. U stvari, ako imamo loše mišljenje o sebi, odgovor na pitanja članova porodice o našem stanju, može nam izazvati nelagodu.
- Strah od propuštanja
Kada provodite vreme skrolujući po društvenim mrežama kod kuće, možda ćete se osećati pod stresom zbog toga što “ne radite dovoljno”. Zapravo, mnogi ljudi na društvenim mrežama posmatraju ono što veruju da je idealan život i osećaju se kao da im nešto nedostaje kada se njihov vlastiti život ne poklapa s ovom slikom.
- Iluzija savršene praznične sezone
Idealizovani prikazi praznika na društvenim mrežama ili reklamama mogu učiniti očekivanja nerealnim i stvoriti dodatni stres.
Kako se nositi sa socijalnom anksioznošću tokom praznika?
Postoji nekoliko efikasnih strategija za smanjenje socijalne anksioznosti u ovom periodu:
Pripremite se unapried
Planirajte teme razgovora i strategije za pristup društvenim događajima. Takođe može biti korisno znati unapred ko će biti prisutan, tako da možemo planirati razgovore s onima s kojima nam je najugodnije.
Ograničite konzumaciju alkohola
Alkohol ponekad može povećati anksioznost i još više otežati suočavanje sa društvenim situacijama.
Koristite tehnike disanja
Tehnike poput svesnog disanja ili vežbe 3-3-3 mogu pomoći u smanjenju anksioznosti. Tehnika 3-3-3 uključuje preusmeravanje naše pažnje s onoga što nam uzrokuje anksioznost identifikovanjem tri stvari koje možemo videti, tri stvari koje možemo čuti i tri načina na koja možemo pomerati svoje telo.
Budite u pratnji osobe kojoj verujete
Biti sa osobom kojoj verujete i sa kojom se osećate ugodno, svakako može pomoći u kontroli anksioznosti.
Briga o sebi
Briga o sebi je obećavajuća strategija mentalnog zdravlja. Kako bi se nosili s poteškoćama, briga o sebi može poboljšati znanje i veštine osoba s potvrđenim ili sumnjivim slučajem socijalnog anksioznog poremećaja.
Naše misli, osećanja i ponašanja su u interakciji i utiču jedno na drugo. Pokušajte da shvatite vezu između vaših misli, emocija i ponašanja. Prepoznajte svoje tipove misli i uverenja. Proverite jesu li povezani s vašim problemima ili simptomima. Razvijte strategije za prepoznavanje vaših emocija, misli i ponašanja, i kroz praktikovanje određenih socijalnih veština postepeno ih zamenite drugima koji su prikladniji. Na primer, iako osećate strah da se izlažete društvenim situacijama zbog čega mislite da trebate da ih izbegavate, probajte da se postepeno suočavate sa svojim strahovima I, iako vas emocije koče, počnite postepeno da se izlažete društvenim situacijama. Na primer, možete sa par reči započeti razgovor u grupi ili otići sa osobom od poverenja u restoran. Važno je da se počnete postepeno izlagati društvenim situacijama kojih se plašite ili izbegavate.
Takođe, intervencija korišćenjem tehnika kognitivnog ponašanja ili kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) može vam pomoći da učite i praktikujete socijalne veštine
Zaključak: Sezona praznika može biti posebno stresno vreme za one koji pate od socijalne anksioznosti. Međutim, prepoznavanjem znakova anksioznosti i pripremama unapred, moguće je uživati u prazničnim sezonama uz smanjenje društvenog pritiska. Zapamtite da je svaki mali korak ka upravljanju svojom socijalnom anksioznošću važan i može vam pomoći da prevladate izazove koje praznici nose sa sobom.
